Preparat BIO UNO IMMUNO sadrži ekstrakt borovnice, L – glutamin, cink, selen, magnezijum I vitamine D3, C, B1, B2, B3, B5, B6, B7, B9, B12, A i E.

• L-glutamin

Glutamin je izuzetno važna neesencijlana amino kiselina, koja se zbog svog značaja i potrošnje u organizmu može svrstati i u kategoriju – uslovno esencijalnih amino kiselina [1]. Kao i mnoge druge amino kiseline, glutamin se u prirodi može naći u dva različita oblika: L-glutamin i D-glutamin. L-glutamin je oblik koji je fiziološki značajan i koji se nalazi u ljudskom telu, hrani i suplementima. On je sastavni deo proteina u vašem telu i ima značajnu ulogu pri normalnom funkcionisanju imunskog sistema i digestivnog trakta [2]. L-glutamin je najzustpljenija slobodna amino kiselina u krvi i ostalim telesnim tečnostima [3] koja se prirodno može sintetisati u vašem telu. Međutim, postoje stanja kada su potrebe za L-glutaminom višestruko veće od mogućnosti sinteze u samom organizmu. Stoga se, L-glutamin smatra uslovno esencijalnom amino kiselinom, što znači da se on mora u organizam unetu putem ishrane ili suplemenata (dadataka ishrani) u periodima kada se vaš organizam nađe u različitim specifičnim uslovima, kao što su stres, povrede ili bolesti. Pozitivan efekat L-glutamina na opravak, jačanje ljudskog organizma i održavanje imuniteta na adekvatnom nivou je dokazan velikim brojem naučnih studija i za njega se slobodno može reći da predstvalja jedan od najbitnijih imunonutrijenata, koji kao dodatak ishrani, izuzetno koristi i pomaže oporavku kod imunokompromitovanih osoba [4].

Jedna od najvažnijih funkcija L-glutamina je njegova uloga u imunskom sistemu. On je jedan od osnovnih izvora “goriva” za raličite imunske ćelije, uključujući bela krvna zrnca, kao i određene ćelije crevnog trakta [5]. Različite studije objavile su da suplementacija L-glutaminom može poboljšati zdravlje, smanjiti mogućnost nastanka infekcije i ubrzati oporavak nakon operacije [6], [7]. Takođe, benefiti upotrebe L-glutamina za normalno funkcionisanje imunskog sistema mogu se posmatrati i kroz prizmu uticaja L-glutamina na normalan status crevnog trakta. Može se reći da su creva jedna od važnijih komponenti vašeg imunskog sistema, jer su njima pridružena veoma važna limfna tkiva, koja zajedno sa ćelijama creva i svim prisutnim bakterijam značajno utiču na vaš imunitet i celokupno zdravlje [8]. L-glutamin je glavni izvor energije za crevne i imunske ćelije, i kao takav značajno pomaže pravilnom rastu ćelija digestivnog trakta kao i održavanju balansa između digestivnog trakta i ostatka tela.

• Borovnica

Borovnica, kolokvijalno poznata i kao super hrana za jačanje imuniteta. Ona spada u bobičasto voće koje sadrži mnogo hranljivih sastojaka, a čija je kalorijska vrednost niska. Borovnica sadrži veliki broj imunološki značajnih komponenti pri čemu se po količini najviše ističu: vitamin C, vitamin K, različita vlakna, magnezijum, anticijani, itd. Smatra se da borovnice poseduju jedan od najvećih antioksidativnih potencijala u poređenju sa ostalim voćem i povrćem [9]. Glavna jedinjenja koja su odgovorna za antioksidativni potencijal borovnica jesu flavonoidi koji pripadaju klasi polifenolnih jedinjenja. Među flavonoidima, posebno se ističe jedna specifična grupa – antocijani, za koju se upravo smatra da je odgovorna za većinu benefita koje ove bobica doprinose vašem zdravlju [10]. Pokazano je da borovnice direktno povećavaju nivo antioksidanasa u vašem telu [11], što je u direktnoj vezi sa zaštitom vašeg tela od slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji oštećuju vaše ćelije. Upotrebom borovnica pozitivno se utiče na usporavanje procesa starenja i razvoja različitih bolesti [12], [13]. Takođe, brojna istraživanja pokazala su izuzetno pozitivan efekat borovnica u održavanju funkcije srčanog mišića, moždanih funkcija i brojnih drugih aspekata vašeg organizma.

• Vitamin A

Vitamin A je mikronutrijent od ključne važnosti za održavanje vida, rasta i razvoj organizma, kao i za zaštitu intergriteta epitela i sluzokože. Pored toga, vitamin A ima značajnu anti-inflamatornu ulogu i od ključnog je značaja za efikasnu borbu protiv infekcije i održavanje normalne funkcije imunskog sistema. Vitamin A je uključen u razvoj imunskog sistema i ima regulatornu ulogu u ćelijskom imunitetu posredovanom T-limfocitima i humoralnom imunitetu posredovanom B-limfocitima [14].

• Vitamini B

Kompleks vitamina B sastoji se od osam različitih vitamina koji su neophodni za normalno funkcionisanje ljudskog organizma, od kojih su neki češće, a neki ređe zastupljeni u različitim terapijama. Vitamini B koji ulaze u sastav su: tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina (B5), piridoksin (B6), biotin (B7), folna kiselina ili folati (B9) i kobalamin (B12). Vitamini B kompleksa su izuzetno važni za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Zbog svojih pozitivnih efekata na nervni sistem, kako centralni tako i periferni, često se primenjuju u terapiji različitih patoloških stanja nervnog sistema. Sve je veći broj dokaza koji jasno ukazuju na različite interakcije između nervnog i imunskog sistema. Brojne studije ukazuju na važnu ulogu imunskog sistema u patogenezi različitih bolesti nervnog sistema. Imunski sistem putem produkcije najvažnijih humoralnih molekula – citokina, direktno utiče na mozak. Stoga, adekvatan unos vitamina B kompleksa je važan za normalno funkcionisanje imunskog i nervnog sistema, kao i za njihovu interakciju, a sve u cilju sprečavanja poremećaja rada nervnog sistema [15].

• Vitamin C

Vitamin C je esencijalni mikronutrijent sa mnogobrojnim funkcijama od kojih je funkcija u antioksidativnoj zaštiti jedna od najznačajnijih. Vitamin C pozitivno utiče na imunitet, održavajući normalnu funkciju različitih ćelija prirodnog i adaptivnog imuniteta. Pored toga, vitamin C učestvuje u funkciji epitelnih barijera, u smislu, sprečavanja ulaska patogena, pospešujući aktivnost kože putem antioksidativnih mehanizama. Vitamin C se deponuje u fagocitnim ćelijama kao što su neutrofili, čime se pojačava njihovo anti-mikrobno delovanje. Manjak vitamina C onemogućava adekvatan imunski odgovor, čime se povećava podložnost vašeg organizma brojnim infekcijama (bolestima). Smatra se da se suplementacijom vitamina C može značajno sprečiti razvoj respiratornih i sistemskih infekcija, a od presudnog je značaja njegova primena tokom samog lečenja infekcije, kada je neophodno primeniti znatno veće (gramske) doze [16].

• Vitamin D

Osnovna funkija vitamina D u organizmu je održavanje homeostaze kalcijuma i metabolizma kosti. Pored ove veoma značajne uloge u organizmu, vitamin D ima značajnu ulogu u održavanju normalne funkcije imunskih ćelija. Receptor za vitamin D je eksprimiran na najvažnijim imunskim ćelijama, B-limfocitima i T-limfocitima, kao i na antigen-prezentujućim ćelijama. Sve ove ćelije su sposobne da sintetišu aktivni vitamin D koji može da se veže za receptore na tim istim ćelijama. Na taj način, vitamin D direktno utiče i modulira prirodni i adaptivni imunski odgovor. U naučnoj literaturi je pokazano, da je deficijencija vitamina D usko povezana sa povećanom osetljivošću organizma na infekciju. Iz svega navedenog, može se zaključiti da suplementacija vitaminom D je veoma značajna u sprečavanju nastanka infekcije i održavanju normalnog imunskog odgovora [17].

• Vitamin E

Vitamin E je zbirni pojam za četiri tokoferola (α-, β-, γ- i δ-tokoferol) i četiri tokotrienola (α-, β-, γ- i δ-tokotrienol) koji se nalaze u hrani. Svi ovi oblici poseduju antioksidativnu aktivnost, ali se ne mogu međusobno pretvoriti jedan u drugi, pri čemu samo α-tokoferol ispunjava ljudsku potrebu za vitaminom E. α-tokoferol deluje kao liposolubilni antioksidans koji u ćelijskoj membrani štiti polinezasićene masne kiseline od oksidacije i reguliše proizvodnju reaktivnih molekula kiseonika i azota. Pokazano je da vitamin E može da modulira mehanizme imunskog odgovora kako u normalnim fiziološkim uslovima tako i u različitim bolestima. Pokazano je da vitamin E pospešuje imunski odgovor kod ljudi i pruža zaštitu od nekih zaraznih bolesti. Vitamin E dovodi do smanjenje produkcije pro-inflamatornih molekula kao što su prostaglandin E2 i azot oksid, ali utiče i na aktivaciju T-limfocita i regulaciju ćelijskog imuniteta. Imajući u vidu sve navedeno, važno je istaći da suplementacija vitamina E ima značajnu ulogu u održavanju spremnosti organizma da reaguje na prisustvo patogena i da poboljša njegovu eliminaciju ukoliko do infekcije dođe [18].

• Se

Selen je esencijalni mikronutrijent koji ima značajnu ulogu u velikom broju fizioloških procesa, uključujući i imunski odgovor. Imunski sistem se u svom funkcionisanju oslanja na adekvatan unos selena putem ishrane ili suplemenata, a selen svoje efekte ispoljava uglavnom ugradnjom u odgovarajuće proteine – selenoproteine. Kod ljudi je prisutno 25 selenoproteina, preko kojih selen ispoljava širok spektar funkcija u centralnom nervnom sistemu, reproduktivnom sistemu muškaraca, endokrinom i kardiovaskularnom sistemu, funkciji mišića, kao i imunskom sistemu. Pokazano je da je suplementacija selenom imunostimulator za različite komponente prirodnog i adaptivnog imuniteta. To zavisi od osnovnog statusa/nivoa selena u vašem organizmu. Najjači efekti se uočavaju kada suplementacija povećava nivo selena sa neadekvatnog na adekvatan nivo. Podaci iz naučne literature ukazuju na to da se efekat vakcina protiv patogena kao što je poliovirus poboljšava suplementacijom selena. Slični efekat je ostvarila suplementacija selenom kod pacijenata sa respiratornim tegobama, kada je došlo do smanjenja najpotentnijih pro-inflamatornih citokina i obnavljanja antioksidativnog kapaciteta pluća. Stoga je adekvatan unos selena putem ishrane i/ili dodataka ishrani veoma važan za adekvatnu sposobnost organizma za borbu protiv različitih infekcija, ali i za sticanje optimalnog imuniteta nakon vakcinacije [19].

• Mn

Magnezijum je jedan od najbitnijih mikronutrijenata. Ima važnu funkciju u regulaciji sinteze proteina i normalnom funkcionisanju različitih enzima u organizmu. Takođe, optimalni unos magnezijuma neophodan je za normalan san i funkcionisanje nervnog sistema uopšte. S’ druge strane, magnezijum je u posebnoj vezi sa imunskim sistemom (prirodnim i adaptivnim imunitetom) tako što utiče pozitivno na smanjenje inflamatornih procesa u organizmu. Pored toga, pokazano je da magnezijum ima ključnu ulogu u imunskom odgovoru kao kofaktor u sintezi antitela, različitim funkcijama tih antitela ali i funkcijama samih makrofaga [20].

• Zn

Cink je važan metal koji je potreban za rast i opstanak organizma, a u samom telu se nalazi u jako malim količinama – tragovima. Uključen je u mnoge biohemijske i fiziološke procese, kofaktor je brojnih enzima i strukturna komponenta mnogih proteina. Kada govorimo o ravnoteži u delovanju imunskog sistema možemo reći da je zink veoma važan anti-inflamatorni modulator. Cink utiče na više aspekata imunskog sistema. Cink je ključan za normalan razvoj i funkciju ćelija koje posreduju urođenom imunitetu, neutrofilima i NK ćelijama. Na sintezu i funkcionisanje makrofaga negativno utiče nedostatak cinka. Takođe, manjak cinka u organizmu nepovoljno utiče na rast i funkcije T-limfocita i B-limfocita. Sposobnost cinka da deluje kao antioksidant sugeriše da on ima ulogu u prevenciji povreda izazvanih slobodnim radikalima tokom upalnih procesa. Takođe, zink je značajan u kompeticiji organizma i patogena za njega. To je koncept za koji je prvobitno uspostavljen za gvožđe, a sada je priključeno još nekoliko esencijalnih metala uključujući i cink. S’ obzirom da je patogenima potreban cink za opstanak i širenje unutar domaćina, razvijeni su mehanizmi kojima organizam postiže ograničenje cinka u okruženju za patogene [21].